U poslednje vreme (čitaj poslednjih par godina) sve češće od mladih i sposobnih ljudi čujem kuknjavu koja je vezana, a za šta drugo u Srbiji, nego za nezadoljstvo prilikama i mogućnostima za “normalan” ili “normalno plaćen” posao.

Naravno neizbežno se na to nastavlja priča da je, pored toga što posla jednostavno nema ili ne pada sa grane, apsolutno glupo i neisplativo raditi 8-10 sati za “siću” (ovo sića stvarno varira, u nekim pričama je 400EUR u drugim 600 EUR…) ali je poenta ista:

Pretpostavimo da se supotstavite mišljenju i udjete u diskusiju nekako uglavnom se dodje do finalna 3 izbora/zaključka:

Negde tamo na naslovnoj stranici možete videti da će ovde biti isključivo moja mišljenja (bar kad ih ja pišem) tako su sledeće rečenice isključivo moje razmišljanje i vrlo subjektivan sud.

Za početak ja imam konstataciju za sva 3 moguća ishoda, i po pitanje istomišljenike:

CHAPTER I: Srbija i “sića” od plate

Prvo, tačno je da naši matorci pamte vreme gde je sve što si trebao da uradiš jeste da završiš fakultet i posao dobijaš. I takodje je tačno da se dosta poslova dobija isključivo preko veze. Ali vreme matoraca je prošlo i promenilo se i mi imamo opciju da plivamo u novim vodama ili da se hranimo ostacima. Ono što treba da se razume jeste da posao vam neće pasti “s neba”, ustanite iz kreveta i stolica, ne oslanjajte se samo na portale za pretragu poslova, istaknite se, nadjite željeni posao i predstavite se. Pokažite volju i znanje koje imate, a ako nemate dovoljno “traženog” znanja.. pa… naučite. Sada je bar sve dosta dostupno!

Nemaš dovoljno znanja o nekoj oblasti, a zanima te?

E sad što se one siće tiče, apsolutno je tačno da je tamo “preko” veća prosečna plata, sigurno ćete imati više bonusa, možda čak i češća napredovanja… ali da li ste se zapitali koliki su troškovi života? Stan? Hrana? Uživanja? Poroci (ako ih ima:)?

Odmah da slomimo iluzije, ni tamo posao ne pada sa neba a i retko se radi ispod 8-10 sati dnevno, bar kod onih koji žele da nauče, da se dokažu i da napreduju!

Ne govorim da je u Srbiji bolje, samo govorim da ako uložite trud u Srbiji, gde ste negde u comfort zoni možete imati čak i kvalitetniji život nego preko. (Možda se meni tako čini jer je kod mene velika stavka kvaliteta života ljudi koji me okružuju!)

Još neke od rečenica od koje se pomalo ježim:

“Da, ali ona je imala sreće!” ili “Njegovi su imali razradjen posao i imaju pare”

DA! Svakako će biti lakše ako imamo već započetu priču ili nas sreća isprati, ali… ne možemo čekati da se to desi! Ovo se dodiruje sa pričom da nikada nećete dobiti LOTO ukoliko ne uplatite tiket!

CHAPTER II: Preko grane u bolje sutra!

E pošto smo apsolvirali da posla nema ili je bedno plaćen sem ako nemaš vezu, šta preostaje drugo nego da se “pali preko” trbuhom za kruhom.

Ovde bih voleo da se pozabavimo pitanjem šta je to bolje sutra?

Ići “preko grane”? Jedino rešenje?

Više para? Bolja letovanja? Kvalitetnija hrana? Bolja garderoba? Više znanja? … Sve kombinovano ili nešto treće?

Ja volim da mislim da je KVALITET ŽIVOTA ono što se računa. I da slažem se su pare jednostavno neohpdnost i bez njih se ne može čak ni preživljavati. Ali ako sve gledamo kroz te pare i ako momenat porodice i prijatelja, koji se tamo negde neće samo stvoriti, i uglavnom ne budu baš ni pravi, zanemarimo… po meni kvalitet života je već po defaultu smanjen…

Ponavljam, ne kažem da ne treba ići preko, samo kažem da ne treba ići po svaku cenu i za malo više EUR u džepu svakog meseca. (koje ćemo verovatno kasnije potrošiti na odmore u Srbiji…)

CHAPTER III: Nemam prihode ali nemam ni rashode!

E ovo mi je omiljeni chapter, i ovo skroz podržavam ako su neke stvari jasne, a to su: Sigurno imaš rashode koje uglavnom regulišu tvoji najbliži (hrana, stan, odeća…), očekuješ neko nasledstvo, želiš da se bogato udaš, extremno si harizmatičan i “nekako ćeš se snaći” ili baš voliš da se igraš gradskog survivera.

Može i tako…

Ja razumem da plata od 20k je jako mala, ali ako duže od par godina ne možeš da nađeš posao, shvati to kao priliku da upoznaš ljude i da dokažeš nešto od svog znanja, talenta, želje… da napreduješ. Svakako ne treba plan da bude da se na tu cifru do kraja karijere doda još koja hiljada, ali… potrudi se! Dokaži se. Napravi spisak šta želiš da radiš i kontaktiraj firme i ljude koji se time bave. Okruži se ljudima koji rade te poslove, uči konstantno i zadaj sebi ciljeve!

Nisi heroj i žrtva ako ništa ne radiš i kukaš, već si kukavica jer je to zapravo najlakše!

Da me neko ne shvati pogrešno, ukoliko neko apsolutno nema potrebu da napreduje u svom jednom jedinom životu, a ima “sponzore” za osnovne stvari za život… samo napred! I ponavljam nije lako, ali je moguće! Ako se posvetite tome iznenadićete se šta je sve sudbina za vas spremila 😛

Zaključak: Ne serimo – radimo!

Čitava poenta moje priče iznad jeste da DOBAR život u Srbije jeste realan! Ali neće pasti sa neba, kao što neće ni igde u svetu! Svima je cilj da postanu sami svoje gazde, ali to jeste trnovit put (kada si u Srbiji preli malo srče preko, polij benzinom i zapali) ali je moguće stići do cilja!

Teško jeste – ali je moguće!

Ako si stručnjak u svom poslu i misliš da si premalo plaćen ovde:

Hajde da probamo da od Srbije napravimo mesto gde će se dolaziti, a ne odakle će se bežati!

Provaj veoma dostupan i interesantan način razmišljanja (ujedno i slogan wwvršac edukacije, okojoj možeš nešto više videti OVDE):

ŽIVI LOKALNO – RADI GLOBALNO

Postoje mnoštvo portala koji vam nude jednokratne i projektne poslove za veoma pristojne pare. Napravi svoj profil i konkuriši! Neki od sajtova gde možeš zaraditi “sa strane” freelance-om (nabrojao sam ove jer sam ovde ja kroz par dana “cimanja” uspeo da dobijem bar 1 posao):

• Guru
• Freelancer
• Upwork
• Crowdspring